U fokusu - Srbija

Više novca za Srbiju iz IPA fondova EU

Srbija će u narednoj budžetskoj godini verovatno moći da iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) povuče nešto više sredstava nego u 2013. godini, budući da evropski finansijski okvir za period od 2014. do 2020. predviđa povećanje sredstava za te namene, ali i zahvaljujući činjenici da je ulaskom Hrvatske u EU smanjena lista država koja dobijaju sredstva iz evropskih pretpristupnih fondova.

Iznos koji je EU namenjivala Srbiji kroz IPA fondove je u proteklih sedam godina rastao za oko dva odsto svake godine, a u 2013. dostigao je rekordnih 208 miliona evra.

Zamenik direktora Kancelarije za evrointegracije Ognjen Mirić očekuje da se takav trend nastavi i da će najveći deo tih sredstava biti potrošen na reformu javne uprave, infrastrukturne projekte od lokalnog i regionalnog značaja, mere zapošljavanja, socijalnu inkluziju...

"Trenutno se pregovara o budžetu EU za period 2014-2020. godine i, prema postojećim predlozima, taj budžet je 11,9 milijardi evra, što je 500 miliona evra više nego postojeći budžet IPA, a, s druge strane, imamo jednu državu korisnika manje, Hrvatsku, koja će ubuduće koristiti strukturne fondove EU", izjavio je Mirić Tanjugu.

Mirić objašnjava da samo otpočinjanje pristupnih pregovora sa EU Srbiji neće doneti znatno više sredstava iz evropske kase, ali će postojati jasna veza između onoga o čemu će se pregovarati i projekata koji će biti realizovani sredstvima EU.

Tako će, na primer, projekti u oblasti prečišćavanja otpadnih voda doprinositi realizaciji merila koja će biti postavljena u pregovorima za oblast zaštite životne sredine.

Stiže novac i za poljoprivredu i ruralni razvoj?

"Ono što još ne koristimo, a novi budžet EU će nam omogućiti, to je današnja peta IPA komponenta, što su sredstva namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju, i nadamo se da će nam pristup tim sredstvima biti omogućen u novom budžetskom periodu", rekao je Mirić.

U predstojećem sedmogodišnjem budžetskom periodu EU predviđa se i budžetska rezerva, a to su sredstva koja nisu unapred opredeljena za države korisnike IPA, već će biti raspodeljena onim državama koje najbolje napreduju u procesu evrointegracija i najspremnije su du apsorbuju taj novac.

Suprotno opštem uverenju u Srbiji da je sredstvima iz EU moguće finansirati realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata, matematika daje drugačiju sliku.

Sa godišnjim prilivom od oko 200 miliona evra iz IPA fondova nemoguće je završiti velike infrastrukturne projekte, poput koridora 10 i 11, ili izgraditi sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, koji, kako se procenjuje, košta između šesto miliona i milijardu evra.

Ipak, iako Srbija još nije članica EU, nije nemoguće da će u narednim godinama uspeti da privuče sredstva i za neki od takvih projekata.

"Povezivanje Evrope" šansa za infrastrukturne projekte?

EU ima program "Povezivanje Evrope", namenjen infrastrukturnim projektima, čiji korisnici mogu da budu i države nečlanice, pod uslovom da je projekat koji se realizuje od neposrednog interesa za EU.

"Preostaje da se vidi koliko je to izvesno i koji bi to projekti bili od interesa i za EU i za Balkan. To bi možda mogao biti koridor 10, ili gasovod između Bugarske i Srbije, ili projekti na Dunavu, gde osam puta manje transporta prolazi nego Rajnom", kazao je Mirić.

Sa EU se, kako je zaključio, o takvim stvarima ne može razgovarati tako što bi se predočila lista lepih želja, već da bi projekti bili realizovani mora da postoji projektno-tehnička dokumentacija, kako bi bilo jasno šta Srbija želi, koliko to košta i kakva bi korist bila za EU da se takvi projekti realizuju.